Godišnjim planom Investiciono razvojnog fonda za ovu godinu predviđen je plasman u iznosu od 120 miliona eura. U intervjuu Glasniku Privredne komore, izvršna direktorica IRF-a dr Irena Radović ističe da će akcenat biti na finansiranju malih i srednjih preduzeća, čime je stvoren okvir za snažniju podršku tom segmentu, posebno za ciljne grupe pogođene krizom koju je izazvala pandemija koronavirusa.
– Cilj je da se pruži sveobuhvatna finansijska i institucionalna podrška razvoju preduzetništva, sa prioritetom na sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća, te da svi odobreni projekti daju poseban zamajac razvoju crnogorske privrede i osnaže njen put evropskih integracija – rekla je Radović.
Glasnik: Koje kreditne linije je IRF ponudio privredi u 2021. godini, u kojoj ukupnoj vrijednosti, i šta je osnovni cilj ove podrške?
I. Radović: Podrška rastu i razvoju crnogorske privrede u skladu sa prioritetima definisanim Programom rada Vlade Crne Gore je pokretač svih aktivnosti Investiciono-razvojnog fonda (IRF). S tim u vezi, moramo naglasiti specifičnu ulogu IRF tokom prethodne godine kada je uslijed pandemije COVID-19 prevashodni cilj bio da se obezbijedi opstanak privrednih subjekata, njihova likvidnost i radna mjesta. IRF je tokom 2020. godine podržao privrednu aktivnost, za blizu 800 klijenata, sa preko 260 miliona EUR.
Podrška privredi u cilju očuvanja likvidnosti će biti u fokusu i tokom 2021. godine, ali očekujemo i tranziciju ka razvojnoj komponenti, naročito uslovljenu činjenicom da crnogorska privreda, koja je značajno usmjerena ka turizmu, zahtijeva diversifikaciju i veći stepen samodrživosti.
U cilju podrške preduzetnicima, mikro, malim i srednjim privrednim subjektima, kreiran je Program podrške likvidnosti privrednicima za ublažavanje posljedica izazvanih pandemijom COVID – 19, a takođe su prilagođeni sljedeći programi finansijske podrške za 2021.godinu: Mikrokrediti za likvidnost i obrtna sredstva, Program podrške poljoprivredi i ribarstvu za likvidnost, EU COSME program za finansiranje obrtnih sredstava, Program podrške razvoju poljoprivrede – IPARD.
Dakle, nastojaćemo i u narednim mjesecima, da prioritetnim sektorima, koji su pretrpjeli najviše posljedica izazvanih pandemijom korona virusa, obezbijedimo održavanje likvidnosti i očuvanje radnih mjesta. S tim u vezi, IRF na današnji dan ima dovoljno sredstava da može nesmetano da finansira sve svoje obaveze prema ino-kreditorima, kao i da na pravi način odgovori opravdanim zahtjevima privrednih subjekata.
Glasnik: Koliko je IRF odobrio kredita tokom ove godine, ko su korisnici, a šta najznačajniji projekti koje ste podržali?
I. Radović: Za osam mjeseci 2021.godine, IRF je finansijski podržao preko 200 projekata, u ukupnom iznosu od 91,9 miliona EUR, uključujući i faktoring aranžmane.
Fokus IRF-a u prvih osam mjeseci tekuće godine, kao i u ostatku 2021. godine je bio i biće na podršci mikro, malim i srednji preduzećima u cilju poboljšanja likvidnosti crnogorske privrede, sa akcentom na finansiranje tekuće likvidnosti, obrtnih sredstava. Takođe, imajući u vidu da je poljopriovreda jedna od naših strateških grana razvoja, poseban akcenat biće na podršci IPARD projekata, koji se realizuju u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i na podršci start up biznisima, mladim visokoškolcima, ženama preduzetnicama.
Godišnjim planom IRF-a za ovu godinu, predviđen je plasman u iznosu od 120 miliona EUR. Jasno je utvrđeno da će akcenat biti na finansiranju malih i srednjih preduzeća, čime je stvoren okvir za snažniju podršku tom segmentu, posebno za ciljne grupe pogođene krizom koju je izazvala pandemija koronavirusa.
Razvojna strategija će za okvir imati ekonomsku politiku definisanu od Vlade, sa ciljem da se doprinese stvaranju konkurentnog ekonomskog sistema koji će obezbijediti održiv i ravnomjeran ekonomski razvoj. Cilj je da se pruži sveobuhvatna finansijska i institucionalna podrška razvoju preduzetništva, sa prioritetom na sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća. IRF programe kreditne podrške realizuje sinergetski u saradnji sa resornim ministarstvima, kako bi obuhvatili svu potrebnu ekspertizu i zajednički doprinijeli prevazilaženju poteškoća s kojima je u uslovima pandemije suočena crnogorska privreda. Cilj je da svi odobreni projekti daju poseban zamajac razvoju crnogorske privrede i osnaže njen put evropskih integracija.
Glasnik: Imate izuzetnu saradnju i sa međunarodnim finansijskim institucijama, posebno sa Evropskom investicionom bankom (EIB), Razvojnom bankom Savjeta Evrope (CEB) i Francuskom agencijom za razvoj (AfD). Koliko Vam je značajna ova saradnja, prevashodno sa međunarodnim institucijama i šta su njeni rezultati?
I. Radović: Poseban napor ulažemo u intenzivne pregovore s partnerskim međunarodnim institucijama u cilju sklapanja novih aranžmana kreditne podrške, kako bismo mogli podržati još značajniji broj preduzeća po principu da se mogu identifikovati multiplikativni efekti tog finansiranja na poljoprivredne proizvođače, preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koji se javljaju u ulozi dobavljača ili kooperanata.
Investiciono-razvojni fond Crne Gore (IRF) i Francuska agencija za razvoj (AFD) nedavno su otpočeli aktivnosti u Crnoj Gori u cilju implementacije projekta od 50 miliona EUR, u svrhu podrške finansiranju malih i srednjih preduzeća i opština, u skladu sa ciljevima održivog razvoja. Ovaj projekat podrazumijeva pružanje podrške za realizaciju investicija za klimatske projekte, investicija koje će biti namijenjene ranjivim grupama kao i za investicije u opštinama ispod prosječnog indeksa razvijenosti. Istakla bih važnost podrške predstavnika AFD-a u okviru francuske strategije za Zapadni Balkan, s ciljem snaženja crnogorske ekonomije u postpandemijskom periodu.
U okviru dvostruke socijalne i klimatske komponente, ovaj program nudi integrisani odgovor na zahtjeve naših klijenata i mobilizaciju prilagođene tehničke i finansijske podrške na putu ka ekološkoj tranziciji, što je garancija održivog ekonomskog oporavka. Raduje me ostvarenje ovog prvog partnerstva sa AFD-om i početak dugoročne saradnje između naše dvije institucije.
Kroz ovaj program, koji je rezultat zajedničke inicijative, AFD i IRF pokazuju punu posvećenost u sprovođenju evropskih prioriteta klimatske politike i kreiranju institucionalnog okruženja za razvoj zelenih i klimatski otpornih infrastruktura u Crnoj Gori na nacionalnom i lokalnom nivou s ciljem podsticanja pozitivne dinamike reformi u svim sektorima obuhvaćenim Zelenim dogovorom EU (Green Deal) i Zelenom agendom za Zapadni Balkan.
U toku su i pregovori sa Evropskom investicionom bankom (EIB) o novom kreditnom aranžmanu u vrijednosti od 150 mil EUR, tj realizaciji prve tranše u iznosu od 50 mil EUR. Ovaj kreditni aranžman će obezbijediti podršku malim, srednjim i srednje kapitalizovanim preduzećima za investicije i obrtna sredstval, sa obavezom ulaganja od 20% u klimatske projekte.
Integrisanje klimatske komponente u programe podrške je izuzetno značajno i neophodno za dalji razvoj crnogorske privrede i s tim u vezi kreiranje mehanizama za edukaciju privrednih subjekata ali i svih nas kao pojedinaca.
Osim gore navedenog izuzetno je značajna podrška Razvojne banke Savjeta Evrope koja je do sada bila primijenjena naročito u segmentu podrške mikro i malim preduzećima ali i ranjivim grupama kao što su žene, mladi u biznisu i poljoprivredni poizvođači. U toku je i finalizacija novog aranžmana u iznosu od 30 mil EUR namijenjenih realizaciji infrastrukturnih projekata, projekata vodosnabdijevanja, tretmana otpadnih voda, projekata zaštite životne sredine, ali i ostalih projekata od lokalnog, regionalnog i državnog značaja sa posebnim osvrtom na ujednačen regionalni razvoj.
Ove finansijske institucije u kontinuitetu pokazuju da su pravi prijatelji Crne Gore i strateški partneri IRF-a, sa dodatnom podrškom u izazovnim i kriznim momentima, koje proživljava crnogorska, kao i svjetska ekonomija.
Glasnik: Evropski Zeleni sporazum je usljed pandemije ponovo aktuelizovan kao dokument koji sadrži smjernice oporavka zemalja članica u novonastalim okolnostima. Koliko će se IRF fokusirati na investicije i podršku zelenim projektima?
I. Radović: Investiciono-razvojni fond je počeo sa realizacijom novog Programa podrške razvoju zelenih poslova u Crnoj Gori – Fotonaponski paneli za privredu i poljoprivredu. Program se sprovodi u saradnji sa Eko fondom, uz podršku UNDP-a, u okviru projekta zelenog finansiranja u Crnoj Gori. Namjena ovog programa podrške je finansiranje realizacije projekata korišćenja obnovljivih izvora energije – za proizvodnju električne energije iz solarnih fotonaponskih sistema uz primjenu razmjene na mjestu konekcije. U okviru Programa raspoloživa su bespovratna podsticajna sredstva (subvencija/grant) od strane Eko fonda, ukoliko krajnji korisnik ostvari to pravo u skladu sa uslovima Programa odnosno Javnog konkursa koji realizuje Eko fond.
Sredstva koja IRF odobrava po osnovu pomenute kreditne linije dostupna su preduzetnicima, poljoprivrednicima i mikro, malim i srednjim preduzećima u iznosu od 3.000 EUR do maksimalno 400.000 EUR, po kamatnoj stopi od 3 % na godišnjem nivou i rokom otplate do 10 godina uključujući grejs period do godinu dana.
Ovom prilikom, istakla bih važnost implementacije ovog Programa podrške, koja se ogleda u pravcu podsticanja veće upotrebe čiste energije i poboljšanju energetske efikasnosti, s ciljem smanjenja emisija ugljen-dioksida i uštede u troškovima za energiju u sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća, te poljoprivrednih proizvođača u CrnojGori.
Očekujem da će ovaj Program podrške IRF-a u sinergiji sa subvencijama Eko fonda, kroz povećanje energetske efikasnosti i sigurnosti u snabdijevanju, kao i kroz afirmaciju korišćenja obnovljivih izvora energije, dati važan podsticaj niskokarbonskom razvoju i ekonomskom oporavku zemlje, kao i da će poslovna zajednica pokazati interesovanje i motivaciju da učestvuje u ovom programu s novim idejama i rješenjima. Ovaj i slični programi doprinijeće postizanju dugoročnih ciljeva Crne Gore u kontekstu Pariskog sporazuma, Evropskog zelenog sporazuma i UN-ovih ciljeva održivog razvoja.
Glasnik: IRF je učestvovao na prvom Sajmu evropskih projekata i biznis forumu u okviru Dana dijaspore. Kako ocjenjujete značaj tih manifestacija?
I. Radović: IRF je učestvovao na Prvom sajmu evropskih projekata u okviru Mjeseca Evrope, koji je održan kod Dvorca Petrovića u organizaciji Privredne komore Crne Gore i Kancelarije za evropske integracije. Predstavnici IRF-a su prezentovali Programe finansijske podrške za ovu godinu i uspješno realizovane projekte u proteklim godinama, a tokom sajma su predstavljene i prilike za učešće u projektima finansiranim iz EU fondova, ali i drugim nacionalnim programima finansiranja.
U Bijelom Polju u okviru Dana dijaspore 2021, krajem jula, održan je Biznis forum koji je realizovan pod pokroviteljstvom Investiciono- -razvojnog fonda Crne Gore i Uprave za saradnju sa dijasporom, u cilju čvršćeg povezivanja Crne Gore sa našom dijasporom.
Uvijek sam potencirala da je za Crnu Goru, za njenu budućnost i razvoj, važan svaki njen čovjek, bez obzira da li živi u Crnoj Gori ili izvan nje. S toga sam sa zadovoljstvom prihvatila inicijativu Direktora Uprave za dijasporu gdina Seida Hadžića, da IRF podrži ovogodišnju manifestaciju posvećenu uvezivanju državnih institucija, ministarstava i lokalnih samouprava sa dijasporom, da bi zajedničkim snagama kanalisali ogromnu energiju dijaspore u konkretnu, kontinuiranu i stratešku saradnju sa domovinom, na obostrano zadovoljstvo. Učešćem na Biznis forumu, u okviru Dana dijaspore, sa kolegama iz kancelarije IRF-a u Bijelom Polju, predstavili smo važnu ulogu IRF-a i doprinos rastu i razvoju crnogorske ekonomije, kroz snažnu podršku crnogorskoj privredi po povoljnim uslovima, kao i planove za predstojeći period.
Glasnik: Odnedavno ste u Upravnom odboru Privredne komore Crne Gore. Kakva su Vaša razmišljanja o najstarijoj crnogorskoj poslovnoj asocijaciji i kako mislite da doprinesete njenom radu?
I. Radović: Saradnja Privredne komore sa Investiciono-razvojnim fondom predstavlja sponu potreba crnogorskih privrednika i finansiranja i ulaganja u njihove projekte, kako bi zajednički doprinijeli rastu i razvoju crnogorske ekonomije, stvarajući novu vrijednost i sinergetski obezbijedili bolju komunikaciju i spoznaju potreba društva i privredne aktivnosti. Stalnom komunkacijom sa preduzetnicima direktno i indirektno putem najstarije crnogorske poslovne asocijacije – Privredne komore, spoznajemo zahtjeve privrede, i samim tim bolje smo upućeni u njihove probleme i stvaramo mogućnosti da odgovorimo njihovim zahtjevima i kao finansijska institucija prilagođavamo se njihovim potrebama i težimo da na najpovoljniji mogući način obezbjeđujemo finansijsku podršku i doprinosimo ostvarenju cilja IRF-a, a to je ekonomski razvoj Crne Gore.
